Vanja Radauš, Petrica i galženjaki,
1973. |
Buna je poslužila kao inspiracija brojnim književnicima,
npr. Augustu Šenoi, Mihovilu Pavleku Miškini, Miroslavu Krleži,
Gustavu Krklecu. Buna je također ostavila svoj trag u likovnoj umjetnosti,
što je vidljivo i u zbirci Muzeja. Krsto Hegedušić, Oton Iveković, Miroslav
Kuduz, Antun
Augustinčić, Vanja
Radauš samo su neki od autora koji su dali svoje viđenje Seljačke
bune i Matije Gupca.
|
|
|
Karv,
ta slana, kmetska
stubičanska karv,
ta čarna, čerlena,
vonjhava, gosta karv,
zakaj curi ta gluha, masna, slepa,
strahotno mlačna karv?
Kmična, gliboka, čemerna, kam, zakaj kaple kri?
...
Zakaj smo se stali?
Kaj drugo nisme znali...
kaj drugo nisme mogli!
a kaj sme mogli?
...
Kerv ne da mi zaspati...
Kerv nemre spati ni zaspati nigdar,
kak čmela žge i peče.
Kak z četernje za čebrom čeber
hahar nam z droba kervi bednje vleče...
Kerv teče kako voda, kak cesta,
kak melin klopoče, teče,
mi gremo za njom, za glasom kervi naše
...
Megla v megli... Megleni glas v tami...
Kervavi akordi vu stubičke drami...
Miroslav Krleža, Iz Balada
Petrice Kerempuha |
 |
|
|
